Autor: KrstoSkidam prašinu sa bloga, pošto odavno nisam pisao. A i kako da pišem, kad se polemike vode o iPad-u, o Facebook redizajnu, Google Buzz-u…
Zapravo, sve što nije vezano za neku od tih oblasti, verovatno će pojesti neki tamo timeline, na nekom tamo Twitteru. Borimo se protiv toga! Pročitaj nastavak »
Autor: KrstoZnatno duže vremena od mene (i verovatno priličnog broja svih nas) na domaćoj Internet sceni je prisutna jedna figura. Jedan iz gomile, kako sam sebe zove (u ovom članku neće dobiti niti jedan link od mene), social anything addict, omiljeni neženja Ivanjice i šire – Nebojša Radović a.k.a. Eniac.
Autor: KrstoPrisustvo na webu više nije pomodarstvo niti privilegija moćnih kompanija i raznih giganata, već jednostavno realnost. Bez aktivnog internet učešća teško da ima uspešnog poslovanja. Jednostavno rečeno Internet pruža interaktivnost, prisustvo 24 sata, i poslovanje u realnom vremenu. Osnovno internet prisustvo podrazumeva da firma ili pojedinac poseduje web sajt, preko koga predstavlja i promoviše svoje poslovanje.
Autor: Krsto
Godina koja je skoro za nama donela je prilično novih i pozitivnih iskustava, i sa ovog stanovišta mogu biti veoma zadovoljan njome. Pored učešća (u svojstvu volontera) na najvećem sportskom događaju godine, Univerzijadi u Beogradu, prisustvovao sam i najvećem okupljanju blogera, BlogOpen-u u Nišu. Iako potpuno različiti, oba ta događaja donela su priličan broj poznanstava, što je po mom ličnom nahođenju nešto najbitnije što vam se u toku godine dešava, i iza sebe ostavlja materijalne i prolazne stvari. Na kraju krajeva, čovek je vredan samo onoliko koliko prijatelja ima.
Što se samog Internet prisustva tiče, ove godine sam rešio da oformim svoj novi dom na Internetu, pa sam (samo dan nakon svog punoletstva) registrovao ovaj domen i krenuo u nove blogerske pobede. Još uvek iza sebe nemam ništa što je zavredilo neku specijalnu pažnju, ali ispred sebe imam otvoren put (trnovit doduše) i velike ambicije. Posebno sam zadovoljan količinom stečenog znanja u prethodnih 365 dana koji su doveli do toga da određene stvari daleko bolje razumem i da moje veštine pređu na neki viši nivo.
Autor: KrstoUz čitanje ovog članka preporučuju se dobro pečene, srednje zasoljene kokice i uživanje u njima i samom članku, kao u nekom vrhunskom blokbasteru!
Užice je (kao što verovatno znate) prilično mali grad, sa nekih 85.000 stanovnika sa sve okolinom. Na Univerzijadi u Beogradu doživeo sam po prvi put u svom životu izvesnu nostalgiju za rodnim Užicem, izazvanu jer je u jednoj bezazlenoj diskusiji izvesni stariji gospodin kroz priču rekao: “Vi Užičani ste imali najružniji grad u bivšoj Jugoslaviji”. Nešto takvo mora da vas zaboli, naročito ako dolazi od osobe koja je Užice videla tek usput ili prolazeći kroz njega, eventualno na razglednici, a vi ste kilometrima daleko u velikom, prljavom gradu koji nije vaš.
MOJ grad ima sve ono što je čoveku potrebno da bude srećan zbog sebe i onoga što jeste, a to su sjajan (i nadasve šaljiv i vedar) narod, blistava istorija, prelepe lokacije u samom gradu, i ono što velikim gradovima možda donekle i fali – gradske priče (od usta do usta) i to što se svi bave tuđim životom, a ne svojim. To možda i ne deluje tako pozitivno, ali pomaže da shvatite koliko su ljudi, čak i tako, bitni jedni drugima, i koliko su ljudi u malim mestima rekli “Ne!” hladnom betonu i još uvek nose izvesnu toplinu u svojim srcima. (hvala Peđi Supuroviću za fotografiju)
Prijavi se, prati 
Želiš da dobiješ nove članke direktno u svoj mail Inbox?.
